Zdravlje :: Medicina :: Dijete

Ne tražeći ni savete lekara, ni sastave i stručna ispitivanja o sastavu iste, potrošači hrle u apoteke i uzimaju zelenu kafu, verujući da će im pomoći da skinu kilograme. Mnoštvo reklama, koje se prikazuju na TV-u u udarnim terminima, doprinele su popularnosti ovog proizvoda. Ni visoka cena nije prepreka..

Borovnica raste u obliku malog grma sa čvornatim stabljikama, visine od 20 do 30 centimetara i puzavim korenom. Mladi listovi su jajastog oblika, sa kratkom peteljkom i na rubu su sitno nazubljeni. Cvetovi su okruglasto-zvonastog oblika i svetlo-ružičaste boje. Plod je sočna crno-modra bobica veličine graška, koja se na vrhu završava kružnim udubljenjem. Lekoviti deo biljke su listovi koji se beru pre sazrevanja plodova i suše na senovitom mestu sa protokom vazduha. Plodovi se beru leti, nakon sazrevanja, a suše se na suncu. Borovnica ima izuzetno lekovito dejstvo. Listovi se upotrebljavaju protiv stvaranja mokraćne kiseline kao i za lečenje kod povraćanja, proliva, želudačnih grčeva, kašlja i šećerne bolesti. Bobice se upotrebljavaju u lečenju hemoroida, protiv neuredne stolice i slabog apetita. Listovi predstavljaju važan narodni lek protiv šećerne bolesti. Toliko je delotvoran da ga neki zovu biljni insulin. Listovi su delotvorni jedino ako ih naberemo pre nego što sazru bobice. Nakon toga nemaju lekovite vrednosti. Čaj od listova ne sme se piti bez nadzora. Listove sušimo u tankim slojevima u hladu ili u pećnici na 40 stepeni

Nijedna dijeta nije laka. Svi koji tvrde suprotno, ne govore istinu. Dijeta zahteva posvećenost, usredsređenost, motivaciju i puno truda. To ipak ne znači da treba da odustanete i pre nego što ste počeli. Važno je da u glavi imate jasne motive zbog kojih želite da smršate. Vodite računa o tome da to budu pozitivni motivi poput - 'da, želim da oslabim, jer ću na taj način biti zdravija, vitkija i sretnija'. Važno je da to imate uvek na umu, a posebno kada dođu trenuci iskušenja.

Holivudska glumica Rene Zelveger koja je svetsku slavu stekla zahvaljujući simpatičnoj buci Brižet Džouns koja muči muku sa kilogramima, cigaretama i momcima (a ko ne muči?!), ugojila se čak 20 kilograma za ti ulogu! "Jela sam šest pica i slatkiše svaki dan plus puter od kikirikija i, naravno, prestala sam sa vežbanjem", otkrila je glumica. A onda je rešila da smrša. Počela je sumanuto da vežba I prestala da jede šećer. Iako o ukusima ne treba raspravljati, većina bi se verovatno složila da je Rene izgledala mnogo slađe sa tim viškom kilograma, nego što izgleda sada na ivici anoreksije.

Grupa naučnika na čelu s istraživačem Tri Vuongom s Univerziteta u Montrealu, ustanovila je da upotreba soka od različka smanjuje opasnost od dijabetesa i gojaznosti. Naučnici su došli do tog zaključka nakon što su obavili istraživanje na grupi miševa kod kojih je prethodno izazvana gojaznost, insulinska otpornost, dijabetes i hipertenzija. Istraživanje je pokazalo da je kod miševa kojima je davan sok od različka došlo do smanjenja glikemije za 35 odsto nakon samo tri dana, što je veoma ohrabrujući rezultat.

Uzimanjem umerene količine crnog vina može da se ograniči toksičan efekat zračenja na kožu pacijenata obolelih od raka, pokazalo je novo italijansko istraživanje, obavljeno na Katoličkom univerzitetu u Kampobasu. Već je poznato da neki sastojci vina mogu da štite od štetnih efekata zračenja. Među te sastojke najpre spadaju polifenoli, a potom i tanini.

Osećanje beznađa kod žena povećava rizik od šloga, ustanovili su američki stručnjaci sa Univerziteta Minesote. Inače zdrave žene, koje hronično osećaju beznađe, češće imaju naslage u vratnim arterijama koje mogu da izazovu šlog, a veruje se da su izloženije i srčanim bolestima. Mnoge studije su dovodile u vezu depresiju i povećanu sklonost srčanim oboljenjima, a neke su ukazale da optimizam može da predstavlja i prevenciju od ovih bolesti.

Profesor Univerziteta u Sidneju dugo je proučavao zašto nekim ljudima treba analgetik i pre nego što sednu na zubarsku stolicu, dok neki sportisti mogu da ostanu na terenu i sa slomljenom rukom. "Mozak je sposoban za prekrasne stvari, na osnovu doživljaja onoga što radi telo i rizika kojem je ono izloženo", kaže Lorimer Moselej i dodaje da što više saznajemo o bolu, to je sve jasnije da oštećenje tkiva nije ni nužno ni dovoljno da bi izazvalo osećaj bola. Moselej je sa saradnicima u nedavnom projektu objavljenom u časopisu "Current Biology" otkrio da veličina otekline na ruci utiče na doživljaj bola.

Naučni časopis "Godišnjak nutricionizma i metabolizma" - ANM (Annals of Nutrition and Metabolism) objavio je nove preporuke za upotrebu masnoća. Preporuke je formulisalo 40 svetskih kompanija iz sektora dijetetike, nutricionizma i zdravlja.

Tako stručnjaci upozoravaju da iako su masnoće često isključene iz zdravog i uravnoteženog načina ishrane, ipak postoje i "dobre masnoće", ponekad čak i neophodne za organizam.

Eksperti zbog toga savetuju, između ostalog, jednostavne promene načina ishrane, kao što je zamena nekih punomasnih mlečnih proizvoda, poput masnih sireva i kačkavalja, ali i proizvoda na bazi mesa, njihovim varijantama sa smanjenim sadržajem masnoće.

Savetuje se i korišćenje masnoća i ulja biljnog porekla bogatih esencijalnim masnoćama - suncokretovo ulje, ulje od uljane repice, sojino ulje i druga biljna ulja - kao i upotreba proizvoda napravljenih od tih ulja: margarin umesto svinjske masti, butera i drugih.