| Vrste inteligencije - sva deca su pametna |
 |
 |
 |
| Napisao Pricalica |
| subota, 28 novembar 2009 01:00 |
Podeli ovo na:
 Kada je u pitanju dečja inteligencija, pedagozi i roditelji bi trebalo uvek da posmatraju dete u celini. Prema teoriji višestruke inteligencije koju je razvio psiholog Hauard Gardner, deca mogu da budu inteligentna na različite načine. Zato umesto pitanja: "Koliko je pametno moje dete?", postavite sebi pitanje: "Na koji način je pametno?".
Tokom ranog detinjstva, deca se uče socijalizaciji – odnosu s drugima i zadovoljavanju sopstvenih potreba. Ovo mnogo doprinosi razvoju inteligencije.
Teorija višestruke inteligencije smatra da svako od nas poseduje sedam vrsta inteligencije. Neki od nas su veštiji u upotrebi ruku i prstiju, nekima dobro ide pevanje ili imaju dobar osećaj za ritam... Svaki tip inteligencije pruža mogućnost svakome od nas da da svoj doprinos svetu u kojem živi. Ono što nas čini posebnim i različitim od drugih je da se svaka vrsta inteligencije izražava na drugačiji način od osobe do osobe. Prepoznavanjem višestruke inteligencije možemo da pomognemo detetu da ojača individualne unutrašnje snage. Međutim, budite oprezni i ne žurite u izboru budućeg zanimanja za svoje dete, a da mu pritom niste omogućili i dozvolili istraživanje sveta koji ga okružuje, rad na veštinama koje poseduje i razvoj sopstvenih sposobnosti. Razumevanje višestruke inteligencije mnogo je više od samog fokusiranja na posebne karakteristike pojedinog deteta. Zamislite odraslu osobu koja ne bi znala da radi ništa drugo osim da piše poeziju ili rešava teške matematičke zadatke. Za snalaženje u svakodnevnom životu i savladavanje svakodnevnih veština, poput vožnje automobila ili kuvanja, osoba mora da bude višestruko nadarena, a to je dokaz da je svako od nas višestruko inteligentan. Evo kako prepoznati sedam vrsta inteligencije, a kod svakog od nas neke od njih su razvijene više, a neke manje: REČI – novinari, advokati i pisci predstavljaju ono što se naziva lingvistička ili jezička inteligencija. Ovim ljudima je jača strana pisana ili izgovorena reč. LOGIKA – osobe s dobro razvijenom logičko-matematičkom inteligencijom su dobre u uzročno-posledičnom mišljenju i razumevanju. Istraživači, naučnici, računovođe i kompjuterski programeri imaju razvijenu ovu vrstu inteligencije. SLIKA – prostorna inteligencija uključuje razmišljanje i razumevanje u slikama. Osobe koje imaju razvijenu ovu vrstu inteligencije najčešće će se dobro snalaziti u prostoru i biće u stanju da dobro nacrtaju predmete u prostoru. TELO – pojedinci s telesnom inteligencijom su dobri u kontrolisanju sopstvenih pokreta – ovo ne uključuje samo bavljenje sportom, već i veštine poput šivenja i stolarstva. MUZIKA – muzička inteligencija je sposobnost hvatanja određenog ritma, pevanja i razlikovanja različitih melodija i tonova. Ove osobe imaju sposobnost procene i primećivanja melodija. DRUGI – osobe koje imaju inteligenciju odnosa s drugima su u stanju da razumeju i rade s drugim ljudima. Ovakva vrsta inteligencije je dar koji nam omogućava da se lako premestimo u "tuđu kožu" i vidimo stvari i iz tuđe perspektive. JA – osobe s razvijenom unutrašnjom inteligencijom su sklone razmišljanju i samoposmatranju. Većinom su zatvorene i uživaju u meditaciji. Istraživajući i prolazeći kroz svih sedam vrsta inteligencije, deca postaju oblikovane individue, uspešne u mnogim životnim oblastima. Zato bi roditelji, vaspitači i učitelji trebalo da prepoznaju kod deteta ove različite snage i da im pomognu da ih što bolje razviju. Neka deca će bolje reagovati na pisanu ili izgovorenu reč, druga na muziku, a zadatak odraslih je da omoguće i puste decu da istražuju i da se slobodno izražavaju. Ako deca imaju priliku da uče ono što im se sviđa, ono što im najbolje ide i na način koji im je najprihvatljiviji, ako imaju priliku da se dokažu i u oblastima u kojima su slabiji, onda će se razviti u višestruko inteligentne mlade ljude pune samopuzdanja. 
|
