Bebe :: Vaspitanje i odgoj dece

Jamie se rodio u 27. tjednu s 900 grama. Nakon 20 minuta oživljavanja, liječnici su ga proglasili mrtvim. Dali su ga majci i ocu da se oproste s njim!

Australka Kate Ogg iz Sydneyja svojim je dodirom oživjela novorođenog sina kojega su liječnici već proglasili mrtvim 25. ožujka ove godine. Rekli su kako maleni Jamie nema šanse da preživi jer se rodio prerano, u 27. tjednu trudnoće. Težio je samo 900 grama. Njegova blizanka Emily je preživjela porod, ali su je odmah odnijeli u inkubator. Liječnik koji ga je porodio pokušavao ga je oživjeti 20 minuta. Na kraju ga je predao majci Kate kako bi se ona i otac David oprostili s njim. Grlili su ga i ljubili. Nikako ga nisu mogli pustiti. Nakon dva sata milovanja i tepanja, dječak je počeo pokazivati znakove života.

Roditelji koji brinu što veoma malu decu odvode u obdaništa ili ih daju na čuvanje, mogu da odahnu - istraživanje je pokazalo da deca koja su kvalitetno zbrinuta kao mala, kasnije postižu dobre rezultate u školi.

Ta deca su aktivnija od dece koja su imala nekvalitetno čuvanje kao sasvim mala, dodaju istraživači, ona pokazuju veću impulsivnost i spremnost da preuzimaju rizik. Kvalitet čuvanja dece obično se meri količinom vremena koja deca provode u komunikaciji sa osobama koje ih čuvaju, kao i toplinom, podrškom i kognitivnom stimulacijom koju dobijaju.
- Kvalitetno čuvanje dece daje podsticaj akademskim rezultatima možda zbog razvijanja veština neophodinh za školu - izjavio je za Rojters DŽejms Grifin iz Nacionalnog instituta za zdravlje dece.
- Rezultati istraživanja su pokazali povezanost između čuvanja u najmlađem dobu sa akademskim postignućima, kao i da se tako izgrađeno ponašanje proteže tokom celog detinjstva i u periodu adolescencije - dodao je on.

Adolescenti čiji roditelji insistiraju na leganju u 22 sata, ili još ranije, su mnogo ređe depresivni ili imaju samoubilačke misli od vršnjaka kojima je dozvoljeno da na spavanje odlaze u ponoć ili kasnije, pokazuje istraživanje. "Uobičajeno je mišljenje da starijim adolescentima nije potrebno onoliko sna koliko mlađim, ali to u stvari nije tačno. Njima je još potrebno oko devet sati noćnog sna", ističe vođa istraživanja dr Džems Gengvič, a prenosi Rojters. Nedovoljno spavanje i depresije su već ranije dovođeni u vezu i kod tinejdžera i kod odraslih osoba. Utvrđeno je i da je u pitanju "začaran krug" - manjak sna povećava rizik od depresije, a depresija ometa san.

Bebe našeg doba žive i odrastaju u nekoj vrsti "sterilnog okruženja". A upravo tu činjenicu mnogi lekari danas krive za njihov slab imunitet i sve češće oboljevanje od astme i alergija. Prema jednoj od postojećih "higijenskih hipoteza", naš imunološki sistem razvijen je da se snalazi u svetu zasutom bakterijama. Ako se u najranijem detinjstvu ne susretnemo sa mnogim bakterijama i mikrobima, naš organizam jednostavno nije naučio da uspostavi mehanizme kontrole i podlegne upali i povišenoj temperaturi - što je normalan odgovor na infekciju u neželjenoj situaciji.

Sedi konačno mirno, pospremi svoju sobu i ne igraj se hranom dok jedeš! Ovakve ili slične rečenice svakodnevno se mogu čuti od roditelja koje ljuti ponašanje njihovih mališana.

Stručnjak za ljudsko ponašanje iz Berlina Nadin Mejden smatra, međutim, da "svako dete može lepo da se ponaša". To je istovremeno i naslov njene nedavno objavljene knjige, iz koje prenosimo neke osnovne saveta kako da svoje dete naučite lepom ponašanju.

Problemi sa apetitom retko se javljaju u periodu do prvog rođendana, već nastaju kasnije, kada dete počne da "naginje" ka jednoj vrsti hrane, a odbija drugu. To je ključni period za formiranje zdravih navika u ishrani i treba mu posvetiti veliku pažnju.

U literaturi - kako stručnoj, tako i popularnoj, verovatno nećete naići na termin "očinski instinkt". Sa druge strane, "majčinski instinkt" je termin koji je opšte prihvaćen i koristi se veoma često. On označava povezanost majke sa detetom, a ova veza se ponekad smatra toliko jakom da može da bude i telepatska (mama oseća detetove strahove bez obzira što nije prisutna).

Sta kazu obicaji, a sta nauka.... Zelja da se izabere pol deteta stara je koliko i ljudski rod. Jos su stari Grci pokusavali da dobiju sina tako sto su muskarci tokom polnog odnosa lezali na levom boku. Francuzi su u 18. veku podvezivali levi testis kako bi osigurali svog naslednika, a Danci su ispod kreveta stavljali makaze u zelji da dobiju devojcicu. Vremena su prolazila, obicaji i shvatanja se menjala ali je zelja za odredenim polom deteta ostala ista. Obicaji Danasnji roditelji ne stavljaju vise cekice i makaze ispod kreveta, vec na "savremenije" nacine pokusavaju da dodu do zeljenog pola. Da li konzumiranje "Kole" tokom trudnoce moze da "proizvede" musko dete? - cesto je pitanje koje se danas postavlja. Da li je cokolada "garant" zenskog deteta? Da li treba da vodimo ljubav samo kad je pun mesec?....

Da li je prisustvo muškaraca u sali za porođaje od pomoći, ili su oni samo smetnja lekarima? Francuski ginekolog Mišel Oden smatra da su upravo muškarci krivi što se sve veći broj žena porađa carskim rezom, piše BBC. "Prisustvo uznemiranog muškarca u sali za porođaje dovodi do toga da žene postaju napetije, zbog čega se usporava proizvodnja hormona oksitocina, koji ženama pomaže tokom porođaja", kaže francuski lekar. On objašnjava da zbog toga sve više žena završava na operacionom stolu i porađa se hitno carskim rezom.

Optimalna ishrana je od izuzetne važnosti kako za buduću bebu, zbog mnoštva nutrijenata potrebnih za njen rast i razvoj, tako i za buduću mamu. Zbog toga post na vodi nije preporučljiv za vreme graviditeta. U tom slučaju može da dođe do nakupljanja ketona (nastaju kada telo umesto glukoze koristi masti kao energiju), jer post brzo rezultira hipoglikemijom (nagli pad šećera u krvi), odnosno niskim nivoom insulina.

Kada je u pitanju dečja inteligencija, pedagozi i roditelji bi trebalo uvek da posmatraju dete u celini. Prema teoriji višestruke inteligencije koju je razvio psiholog Hauard Gardner, deca mogu da budu inteligentna na različite načine. Zato umesto pitanja: "Koliko je pametno moje dete?", postavite sebi pitanje: "Na koji način je pametno?". Tokom ranog detinjstva, deca se uče socijalizaciji – odnosu s drugima i zadovoljavanju sopstvenih potreba. Ovo mnogo doprinosi razvoju inteligencije. Teorija višestruke inteligencije smatra da svako od nas poseduje sedam vrsta inteligencije. Neki od nas su veštiji u upotrebi ruku i prstiju, nekima dobro ide pevanje ili imaju dobar osećaj za ritam...

Bejbisiterke su, bez obzira na ekonomsku krizu, finansijske mogućnosti i broj mesta u vrtićima, potreba savremenog društva.
"Problem čuvanja dece nije rešen otvaranjem novih vrtića budući da roditelji zbog loše ekonomske situacije sada više rade i nemaju kome da ostave decu pošto u vrtiću istekne radno vreme", kaže za Tanjug rukovodilac bebi servisa "Dečji dani", pri istoimenoj predškolskoj ustanovi, Ruzmilka Đotunović.

Bebama nije ništa teže odrastanje u dvojezičnom okruženju nego da slušaju samo jedan jezik. Deca do sedme godine života mogu lako da nauče nekoliko stranih jezika, a naučnici nastoje da otkriju kako im to uspeva i da li i odrasli mogu da se služe njihovim "trikovima".
"Mislimo da magija koju deca primenjuju tokom učenja i neki principi koji im pomažu, mogu biti korisni i za odrasle", kaže dr. Patricia Kul sa Univerziteta u Vašingtonu, inače članica međunarodnog tima koji pokušava da otkrivene mehanizme primeni u učenju kod odraslih.

Vožnja bicikla je izuzetno zdrava fizička aktivnost, pa se preporučuje i u trudnoći uz dozvolu lekara, naravno.
Ako je vožnja bicikla bila vaš omiljeni vid rekreacije pre trudnoće, a sada ste u prvom trimestru, nema razloga da i ovog proleća ili leta ne uživate u tome. Lagana vožnja troši kalorije, zateže mišiće nogu i povećava pokretljivost zglobova, oslobađa od stresa i povoljno utiče na sve funkcije u organizmu. Iz bezbednosnih razloga, vozite bicikl samo po ravnom terenu i tamo gde nema mnogo saobraćaja. Izaberite izletišta u prirodi ili šetališta pored vode. Dišite punim plućima i uživajte!

Odrasle osobe koje su imale teško detinjstvo su pod većim rizikom da obole od čira na želucu nego oni koji su imali manje stresnu prošlost, pokazala je studija finskih istraživača sa Univerziteta u Tampereu. Na uzorku od 20.000 Finaca je ustanovljeno da su oni koji su odrasli u kući sa hroničnim novčanim problemima ili ozbiljnim ličnim konfliktima, kao i oni kojima je neko u porodici bio ozbiljno bolestan ili alkoholičar, pod povećanim rizikom od dobijanja čira na želucu.